Рачно, а не вештачки…за да ја забележиш сета моја несовршеност…која го предизвикува овој лош ракопис…ракопис кој не може да ја долови мојата среќа…

Да си среќен…тоа е избор…додуша не одбрав јас да ми се искине ѓонот на кондурите, ама бев среќен кога твојата сјајна насмевка го окупира мојот звучен простор. И тоа многу. Ама одбрав да ја оставам капуљачата на глава…Резултат – ултра смешна фризура. Исход = вин-вин ситуација…твоја насмевка од срце – моја среќа.

Да ти признаам…порано полесно излегуваа зборови од мене…на хартија. Ама не и во живо. Сега? Среќата предизвикува скоро па непресушно и непрестајно испуштање на комбинации на букви од мојата усна шуплина кога твојата појава е пред овие очи со недефинирана плава боја…(многу ББТ реченица, нели?)

“If you remeber me, then i don’t care if everyone else forgets” – Haruki Murakami

Моментот дека си имала недовршен работа со мене…ах тие цигари…те натераа да се појавиш повторно во моето секојдневие…среќа.

Среќа…кога бавниот и нежен контакт на нашите топли, меки, полни усни трае и трае…се додека не изустиш – МРШ!

М, м …. мммммм…

“Не е доцна ако сакаме да се имаме до крај…не доцна кога вредиме да се имаме за нас“ – Ѓоко фил-лајк-а-фиш Танески

Ултимативна среќа кај мене…и кај 98% од мажите…ИГРАШ КЛАДИЛНИЦА !!! Добивам повеќе аф аф од Саваш…уште повеќе ќе бидам среќен кога ќе добивам повеќе и од Рајан….

Најсреќен…кога те гледам…